Objavljeno 4. aprila 2012.

Iz lekcije Rabaša: Učimo da bi trebali da budemo u jednakosti forme. Šta je jednakost forme? Kao što Stvoritelj daruje, tako i mi treba da darujemo. To je jednakost forme. Kada dajemo, nema samoljublja, plačemo. Boli nas što moramo to da uradimo. Stvoritelj daje i postavlja se pitanje da li on oseća zadovoljstvo u tome ili da li postoji zadovoljstvo kod onoga koji daruje? Prema tome, nema jednakosti forme! Dakle, mora da postoji zadovoljstvo prilikom darovanja, u protivnom ne postoji jednakost forme. Možete da darujete bez bola; darujte, ne treba mi vaš bol, samo darovanje.

Uživaj u darovanju, ko ti ga daje? On treba da radi, ali telo ne želi. To ne znači da treba da patim, nema izbora; telo ne želi da radi. Zbog čega da patim; ne želim da patim. Potreban mi je napor! I to nije uslov! Kod čoveka koji ne oseća napor, to je znak da je njegova namera da primi, a ne da daruje. Telo ne želi da daruje.

Nikad ne treba da žudite za lošim stvarima. Ukoliko je neophodno da osetite različite promene, one će doći same. Čovek ne bi trebao da razmišlja o padu, nego da uvek teži usponu, kako u osećanjima, tako i mislima: za dobrim, spajanjem, povezivanjem i celinom. Međutim, u isto vreme, čovek bi trebao sebe da posmatra samokritički, shvatajući da ukoliko nema ničeg što ga nagoni ka darovanju, to je znak postojanja egoističnog problema. Ukoliko čovek uspeva da napreduje srećno i bez mučenja, to je znak da on to radi egoistično, kako bi primao. Samo kada prima iznad moći darovanja, biće u stanju da daruje i da u isto vreme bude srećan.

Iz pripreme za Dnevna lekcija kabale 1/4/12

Dnevna lekcija kabale, Unutrašnji rad, Moja sličnost Stvoritelju, Molitva i intencija | Dodaj komentar→