Objavljeno 5. aprila 2012.

Pitanje: Vi predstavljate koncept integralnog obrazovanja, ali znamo da moderno društvo akumulira velike količine znanja. Kaže se da se svake 3-4 godine količina znanja udvostručava. Više puta se susrećemo sa prenosom informacija, koji je bio otkriven decenijama pre. Kako je moguće povezati nova saznanja sa vašim metodama učenja?

Odgovor: Već sam vam rekao da imamo grupe dece u našim integralnim obrazovnim sistemima u kojima deca uče od 6 godina. U uzrastu od 12-13, mogu već da razumeju i pravilno shvate praktično sve vrste znanja. Njihova percepcija se menja i postaje integralna. Studenti se ne boje ničega; nisu zatvoreni. Profesor ne “uliva” informacije u njihove glave. Oni sve doživljavaju kao jedan prirodni sistem koji stalno upotpunjuje jednu sliku.

Neka deca u uzrastu od 13-14 godina su već završila prvu godinu univerzitetskih studija. Oni su na na nivou poslednje godine srednje škole i pripremaju se za maturu. Postoji zakon u Izraelu koji im to omogućava. Uspešno su prošli ispite. Ne uče pojedinačno, nego u grupi. Domaće zadatke i radove pišu zajedno.

Mislim da je danas nemoguće uraditi bilo šta bez menjanja same osobe. Teorijska prezentacija informacja, u kojoj upijate sve u prilično ograničeni deo sebe, vam ne dozvoljava da napredujete. Ovo se vidi u praksi. 

Edukacija, Integralno obrazovanje | Dodaj komentar→

Objavljeno 4. aprila 2012.

Iz lekcije Rabaša: Učimo da bi trebali da budemo u jednakosti forme. Šta je jednakost forme? Kao što Stvoritelj daruje, tako i mi treba da darujemo. To je jednakost forme. Kada dajemo, nema samoljublja, plačemo. Boli nas što moramo to da uradimo. Stvoritelj daje i postavlja se pitanje da li on oseća zadovoljstvo u tome ili da li postoji zadovoljstvo kod onoga koji daruje? Prema tome, nema jednakosti forme! Dakle, mora da postoji zadovoljstvo prilikom darovanja, u protivnom ne postoji jednakost forme. Možete da darujete bez bola; darujte, ne treba mi vaš bol, samo darovanje.

Uživaj u darovanju, ko ti ga daje? On treba da radi, ali telo ne želi. To ne znači da treba da patim, nema izbora; telo ne želi da radi. Zbog čega da patim; ne želim da patim. Potreban mi je napor! I to nije uslov! Kod čoveka koji ne oseća napor, to je znak da je njegova namera da primi, a ne da daruje. Telo ne želi da daruje.

Nikad ne treba da žudite za lošim stvarima. Ukoliko je neophodno da osetite različite promene, one će doći same. Čovek ne bi trebao da razmišlja o padu, nego da uvek teži usponu, kako u osećanjima, tako i mislima: za dobrim, spajanjem, povezivanjem i celinom. Međutim, u isto vreme, čovek bi trebao sebe da posmatra samokritički, shvatajući da ukoliko nema ničeg što ga nagoni ka darovanju, to je znak postojanja egoističnog problema. Ukoliko čovek uspeva da napreduje srećno i bez mučenja, to je znak da on to radi egoistično, kako bi primao. Samo kada prima iznad moći darovanja, biće u stanju da daruje i da u isto vreme bude srećan.

Iz pripreme za Dnevna lekcija kabale 1/4/12

Dnevna lekcija kabale, Unutrašnji rad, Moja sličnost Stvoritelju, Molitva i intencija | Dodaj komentar→

Objavljeno 3. aprila 2012.

Veoma je teško objasniti šta je duhovnost, jer je to stvar osećanja. Ukoliko je čovek iskusio takva osećanja, razumeće ono o čemu se govori. Međutim, ukoliko nije na istom nivou i ne oseća ono o čemu autor govori, neće razumeti ništa.

Naš celokupni rad se odvija u “Egiptu”, u egzilu, kada mi još uvek ne osećamo Stvoritelja, višu silu koja može da nam pomogne da se uzdignemo iznad naše želje za primanjem. Ovo je vreme izbora i to je najbolje vreme, jer učimo kako da radimo protiv naše želje.

Moram konstantno da zamišljam da sam u darovanju, u duhovnom svetu, u svetosti, i ne stvaram nikakve particije, barijere, na putu više svetlosti koja ispunjava našu celokupnu stvarnost. Poništavam svoju ličnost, svoje egoistično “ja” i stoga osećam različita stanja koja prolaze kroz mene i prikupljam različite reakcije na svoj ego. Moram da pokušam da budem u potpunom darovanju.

To je kao da sam već u duhovnom svetu, udubljen u more svetlosti, totalno sjedinjen s njim. Ovo se dešava jer sve sve što me zapravo razdvaja od svetlosti jeste moja želja za primanjem, moj ego, koja liči na kutiju koja ne dopušta svetlosti da prođe kroz nju. Postavljam sam sebi prepreke, jer sam jedini koji se ističe sa svojim egom u svetlosti. Osim mene, sve je korigovano i spremno.

Samo ja vidim da je stvarnost izobličena, da sam korumpiran i da je Stvoritelj zao i tretira me loše. Pored toga, čini mi se da postoji još neki autoritet sem Stvoritelja.

Naš celokupan posao je da ispravno zamislimo naše stanje, onakvo kakvo zaista jeste, a ne ono što je prikazano našim egom. Ne postoji ništa osim Stvoritelja, ali moj ego mi govori da ima mnogo različitih sila koje donose odluke i ja.

Izgleda mi da osećam i odlučujem nešto za sebe, ali čak ni to nije istina. Stvoritelj je taj koji mi šalje sve ove osećaje, kako bi na osnovu impresija koje primam od njega svakog trenutka, bio u mogućnosti da radim i poništavam sebe, misli o kojima naizgled razmišljam i osećam nezavisno, da primam nešto od okruženja, grupe i celokupnog spoljnog sveta. Umesto toga, moram da zamišljam da sam pod potpunom kontrolom više svetlosti koja ispunjava celokupnu realnost.

Iz prvog dela Dnevna lekcija kabale 2/4/2012, Šamati #59

Dnevna lekcija kabale, Grupni rad, Unutrašnji rad, Percepcija | Dodaj komentar→

Objavljeno 2. maja 2012.

Pitanje: Jevrejski narod (Izrael) bi trebao da se ujedini i bude primer nacijama, ali u Izraelu ima toliko mnogo podela među ljudima, da je jedini put kada smo se stvarno ujedinili bio Rat za nezavisnost (posle ogromne patnje zbog Holokausta) i Šestodnevni rat (od straha za uništenjem). Da li ćemo morati da prolazimo kroz još veća stradanja kako bi shvatili da moramo da se ujedinimo u jedan narod?

Odgovor: Mi ne govorimo o rođenim Jevrejima, nego Izraelu – onima koji teže Stvoritelju, bez obzira na njihovu nacionalnost. Oni moraju da se ujedine i povedu ceo svet ka Stvoritelju.

U kabali, duše nemaju nacionalnost, nego nivoe njihovog razvoja. Tako je Avram jednom izabrao svoje studente i nazvao ih Izrael – oni koji teže Stvoritelju.

Izrael, P&O | Dodaj komentar→

Objavljeno 1. aprila 2012.

Pitanje: Šta znači postojati u drugom obliku: bez tela ili van toga?

Odgovor: Postoji informacija, njen nosilac i neko ko opaža ovu informaciju. Svi oni mogu da se promene. Informacija (intelekt i ostalo) ne mora da postoji samo u proteinu, silikonu i drugim nosiocima, čak ni u materijalnom, pa ni u mozgu.

Informacija, sama po sebi, nije materijalna. Samo je mi doživljavamo tako. Mi već možemo da prenesemo informaciju iz proteina, živog nosioca (mozga) do neživog.  Celokupna evolucija nas je vodila do postepenih promena u nosiocu informacije, postepenom distanciranju od svog prvobitnog, prirodnog oblika: od govora do pisanja na različitim nosiocima, a zatim ka programiranju i skladištenju informacija u virtuelnom prostoru.

Danas se nalazimo na pragu sledećeg nivoa u kojem će telo izgubiti svoj značaj, osećaji će se preneti u novu dimenziju (atribut darovanja), dok ćemo mi da pomeramo informacije iz mozga kao nosioca ili, da budemo još precizniji, kvaliteta primanja, do sledećeg nosioca, kvaliteta darovanja.

Duša i  telo, Percepcija, P&O | Dodaj komentar→