Pohlepa – Nakon očigledne propasti komunizma i socijalizma u kasnim 70-im godinama prošlog veka, svet je počeo da traga za drugim ekonomskih rešenjima. Ekonomisti slobodnog tržišta predstavili su vrlo verno princip po kome bi društvo bilo najbolje usluženo ako bi ljudi sledili vlastite interese, pa čak i preko onoga što se naziva pohlepom. Logika koja stoji iza toga je kako bi ljudi bili najbolji upravitelji svojih resursta, jer bi intuitivno znali da bi dugoročno sami sebi naudili prekomernim iskorišćavanjem istih. Nepostojanost ove logike je potvrđena kroz istoriju toliko puta iznova i iznova, ipak toliko je intelektualno privlačna da svakih 25 godina moramo ponov da sedamo u školsku klupu i učimo istu lekciju.
Briga za samog sebe – Kada ljudi jednostavano “brinu samo za broj 1”, vrlo je lako smetnuti s uma činjenicu da je svet igra sa konačnom sumom 0. Imajući to na umu, ako uzmem više nego što mi je zaista potrebno, zapravo uzimam od potreba nekog drugog. Učinak ove logike je dramatično vidljiv u procentu prirodnih resursa koje uzimaju industrijalizovane nacije nasuprot onome što preostaje zemljama II i III sveta.
Potreba za trenutnim zadovoljstvom – Kada društvo stalno traži trenutno zadovoljstvo, dugoročne prilike i dobrobit društva su pod velikim rizikom. Razlog tome jeste da takvo ponašanje neizbežno vodi do “prezaduživanja”. S obzirom da glavna motivacija i dalje ostaje trenutno zadovoljstvo, ulaže se malo napora u poravnanje troškova sa prihodima, dok je društvo na rubu propasti.
Vera u “Мoć je u pravu” – Кada nacije veruju da ko je jači vojno i ekonomski određuje pravila, postavlja se pozornica za trajnu borbu u kojoj jači postaje još jači, a slabili još slabiji, dok ceo sistem ne doživi raspad pod težinom neravnopravnosti. Ova logika nije intuitivna jer bi bilo normalno da će jači uvek nadvladati slabijeg, ali istorija pokazuje da pre ili kasnije dođe do prelomnog trenutka, usled degenerativnog učinka koji izrabljivanje ostavlja izrabljenom društvu.
Nepodnošljivost – Sve dok se neko oseća nadmoćnije nad drugima, on neće imati problema sa iskorišćavanjem drugih ljudi i njihovih resursa. Uz to, ljudi su skloni da prate vođe koji će potvrditi njihovu nadmoć i koji će preduzeti sve raspoložive negativne radnje sa svrhom postizanja onog što nazivaju “Bogom dana prav”. Zaista, teško je naći manu svojoj naciji ili njenim vođama kada je “Bog na vašoj strani”.
Кako ćemo ovome doskočiti?
Kada neko uzme u obzir ove temeljne uzroke, postaje očigledno je korenski razlog svih porblema priroda čoveka da svaku situaciju posmatra sa stanovišta “hoću li imati koristi od mojih radnji?”. Ako je odgovor DA - upustićemo se u to, ako je NE – nećemo.
Problem je taj da ćemo, dok se god budemo ponašali na taj način, imati probleme i kako ekonomisti kažu, problem će se povaćavati uvećanom stopom. Ovo je zbog toga što porastom našeg poznavanja tehnologije, raste i naša mogućnost da zaista uništimo našu planetu.
Jasno je da je jedini način doskočiti ovome da zapravo shvatimo da smo svi zajedno u tome. Parafrazirajmo mnoge religije, pa recimo “voli bližnjeg svog kao sebe samog”. Kako ćemo to učiniti? Zaista je dovoljno resursa, poslova, bogatstva, hrane itd. da se adekvatno zbrine celokupno čovečanstvo. “Ključ” je u tome da svoj ego moramo staviti sa strane kako bismo takvu situaciju učinili stvarnom. Ne možemo zakonski regulisati takvo ponašanje, iako su mnoga društva pokušala bez uspeha. Niti možemo kroz “osećaj krivice” privoleti ljude da se ponašaju ispravno. Zapravo jedini put kojim možemo napustiti sadašnje boravište preplavljujućeg egoizma i stići na mesto međusobne potpore i podrške kroz rast duhovnosti. Najbolji način rasta duhovnosti je uvući nekoga u program obuke koji se temelji na naučnim principima, a ne na podržavanju osećaja. Kroz istoriju taj pristup je bio kroz nauku kabale.
