Neki od nas posmatraju neobična događanja na finansijskim tržištima, vide njihov uticaj na tržište deonica i samo vrte glavom i čude se. Drugi pak, imaju daleko više ličnog udela u toj situaciji. Možda smo uvideli kako se naš penzionerski račun smanjuje i zabrinuli se kako ćemo spasiti naše penzije. Možda su naši gubici na berzi dovoljno dramatični da su uzrok naših neprospavanih noći i depresije. Možda ćete se zateći kako odgađate kupovinu nove kuće o kojoj ste oduvek sanjali ili još gore, možda kuću koju se oduvek želeli uzima banka natrag i pitate se gde će vaša porodica da spava noćas.
Mnogo je različitih pogleda na uzroke sloma finansijskih tržišta u SAD i potencijalne posledice širom sveta. Predsednic izvršnih odbora i vrhunski menadžeri snose deo krivice. Bezosećajno zanemarujući dobrobit svojih kompanija, usredsredili su se samo na sebe. Naravno, nisu samo oni zarađivali novac. Potraga za brzom zaradom kreće se sa vrha prema dnu, čak i one često nazivane žrtvama, pohlepa čini gramzivima. Mnogi su kupovali nekretnine jer su videli mnogo novca oko sebe i nisu želeli da budu izostavljeni. Pohlepa vlada na svim nivoima.
Kao što smo često imali priliku da vidimo u prošlosti, a i nedavno na primeru Internet sortiranja, sva nagađanja dođu do svog kraja ako nemaju prave temelje. Kada se novac zarađuje do nerealističnih proporcija, bez čvrste osnove .... što ide gore, mora sići dole. Kao u svim Poncijevim šemama, pobednici su odšetali, a gubitnici su ostali iza noseći torbe.
U srcu svega toga je egoizam i njegova želja za uživanjem, “za mene”. Živimo u kulturi koja veliča bogatstvo, slavu i moć uprkos svim dokazima koji govore da to ne donosi sreću. Svi ćemo se složiti da nedostatak novca može biti uzrok nesreće, ali da li neko može da istakne neku teoriju koja će povezati bogatstvo sa srećom? Sve što trebamo je da posmatramo živote bogatih i slavnih i vidimo jad koji donose sebi samima i drugima.
Rečeno je kako je potreban značajan emotivni događaj kako bi došlo do promena. Može li naša trenutna finansijska situacija biti okidač za takav događaj? Da li je moguće da počinjemo da uviđamo da pohlepa nije dobra? Zar je moguće da počinjemo da shvatamo da sreća nema veze sa bogatstvom, slavom i moći? Šta ako neumerenost postane sramota? Šta ukoliko bi cenili i uzdizali status ljudi koji daju, a degradirali one koji uzimaju? Kakav bi svet bio kada bi svi pridavali značaj brizi za druge umesto samo za sebe?
Ovaj koncept je osnovna pretpostavka autentične kabale. Vreme je da izvadimo tu drevnu mudrost iz naftalina i naučimo kako bismo mogli stvoriti društvo u kome ćemo voleti našeg komšiju kao sebe. Dovoljno je resursa u našem svetu. Dovoljno za sve. Sve što moramo učiniti je da se uzdignemo do stanja davanja, a degradirati stanje primanja. Zaista, bolje je davati nego primate. Zatvorite oči na jedan trenutak i zamislite sve mogućnosti i potencijale ukoliko bi svi bili usredsređeni na pomaganje drugima. Kako bi taj svet izgledao? Kakav bi to osećaj bio, biti deo čudesne celine? Jedinstvo!
