G. Braun je bio u pravu kada je rekao: “Nismo videli ništa ovoliko veliko još od industrijske revolucije. Ustvari, promena koju sada proživljavamo poniziće čak i industrijsku revoluciju. Manifestuje se kao finansijsko rastapanje, ali ustvari reč je o transformaciji unutar svesnosti”.
Sve do nedavno, kada su dvoje ljudi ili preduzeća želeli da posluju ili zapravo kada god su se dve strane susretala – u društvenim ili profesionalnim okolnostima – uzimali su u obzir samo vlastiti interes. Ako bi bilo vredno ono što bi mi druga strana ponudila, uzeo bih. Pri tome, ne bih čak ni razmišljao o interesu druge strane. Prihvatio bih zdravo za gotovo da druga stana posao smatra korisnim, jer bi ga se u suprotnom odrekla.
U globalnoj eri, ovo ne može da prođe. Evo primera o tome šta se događa kada ste globalizovani, ali ne mislite na druge, kako su napisali Charles Duhigg i Carter Dougherty za New York Times, 1. novembra 2008. U svom eseju objasnili su kako su želje učitelja u Viskonzinu za povećanjem njihovih penzija, zajedno s predstavnicima njujorških podzemnih železnica koji su hteli da poboljšaju priliv novca, prisilili “nemačke službenike” da intervenišu jemstvom vrednim više milijardi dolara, kako bi zaustavili lančanu reakciju koja bi mogla zamrznuti nemački sistem ekonomije. Sama priča ustvari je mnogo kompleksija, ali i ovo prilično dobro poentira. Jednostavno rečeno, više ne možemo sebi da priuštimo da mislimo na sebe. Ukoliko bismo ipak, to je siguran promašaj i to bi i Obama trebao da uzme u obzir pri izgradnji svojih finansijskih strategija.
O tome možemo misliti na sledeći način: Ako ste jednostavno biće, kao ameba, ne trebate da mislite ni o kome ili o bilo čemu drugom. Možete se usmeriti na zadovoljavanje vlastitih potreba, ali ste stanica u višestaničnom organizmu i jednostavno ne možete misliti samo na sebe. Organizam domaćina daje vam ono što trebate za život – kiseonik i hranljive stvari – i obavljate funkciju koja je dodeljena vašem organizmu. Ako to ne činite, monociti će vas uništiti bez predumišljaja.
Kada definišemo našu epohu kao “globalno doba”, isto je kao da kažemo “mi smo jedan organizam”, sa svim što to znači. Zato, oni koji se ne povinuju pravilima globalnog doba biće kažnjeni i to ne od strane suda u Hagu, nego na način da neće postići ono što žele postići i trpeći posledice tog neuspeha. Pogledajte primer Lehman Brothers (jedna od najvećih američkih investicionih banaka sa oko 24,000 zaposlenih širom sveta, koja se nedavno našla na rubu), АIG (America International Group); оsiguravanjuća kompanija koje se zbog preteće propasti Leman Broders takođe našla pred bankrotom), islandsku ekonomsku krizu, rast ruske kursne liste ili primer službenika njujorških podzemnih železnica.
Iako britanski premijer Braun nije prvi koji priznaje početak globalnog doba, vrlo je važno da su političari i drugi uticajni pojedinci to počeli da rade otvoreno. To će ubrzati potrebnu promenu u našem razmišljanju, a novoizabrano mesto predsednika SAD jedinstvena je šansa da se taj proces vodi na uspešan način.
G20 čini ispravnu stvar kada pokušava da savlada krizu kroz saradnju, ali to im neće uspeti ukoliko krizu ne vide kao početak novog modela poslovanja ili čak novog modela mišljenja. Zato što, na kraju, nije finansijski system taj koji je pogrešan, nego celokupno čovečanstvo. Samointeres i želja za uskraćivanjem drugih, umesto podrške i dozvoljavanja drugima da se razviju u korist svačijeg uspeha jeste bolest i svi bolujemo od nje.
Zato, razmatranje zajedničkog interesa – pre nego samointeresa – mora biti naš fokus, jer to je doslovce naše osiguranje. Razvijanje globalne svesti nije neki “new age” pomodni izraz za zagovaranje grljenja drveća. On znači da ti, ja, on, oni i svi mi zajedno moramo da budemo svesni dobrobiti za sve nas i svake osobe i svake stvari, dok poslujemo ili čak živimo svoje svakodnevne živote, bilo to čišćenje kuće, kupovina ili kafa s prijateljima.
Drugim rečima, globalni model nije drugačiji način manipulisanja sredstvima kako bi se iscedilo više profita iz njih; to je način razmišljanja, novi pogled na svet, koji je jedini način na koji možemo da proizvedemo pozitivne rezultate u globalnom dobu. Osim premeštanja našeg fokusa od ličnog prema kolektivnom, ništa drugo ne treba da se menja. Nisu krivi mali nakupci što je kompanije Leman Broders kolabirala, i nije cena nafte upropastila AIG, nego nezasita pohlepa za profitom na račun drugih. Ako izmenimo tu pohlepu u nezasitu želju uzdizanja drugih i ukoliko to učinimo zajedno, naša budućnost je zagarantovana uspehom.
