Јeste li opsednuti stvarima? Verovatno jeste. Mi smo nacija potrošača i ovo je postalo naš primarni identitet. Prema knjizi “Affluenza: sveobuhvatna epidemija” mi živimo da bismo kupovali i zapravo kupujemo i bacamo toliko stvari da trošimo više na vreće za smeće nego što mnoge zemlje troše na ostalo.

Naše neprestano traganje za sve više stvari postalo je kao društenvo prenosive bolesti koje pogađaju naše duše i prete ne samo uništenju okoline, već i naših porodica i zajednica. Dalje, kako bi dobili stvari koje žele, ljudi često pribegavaju raznim nemilosrdnim delima

Na primer, korporacije primenjuju vrlo učinkovitu strategiju koja se zove “planirana zastarelost”, što je drugi naziv za “stvoren otpad”. Ova strategija je očigledna kada su u pitanju stvari poput vreća za smeće i papirni proizvodi, ali danas se koristi u proizvodnji skupih predmeta, kao što su kamere i čak kompjuteri. Kompjuterska tehnologija osmišljena je da kompjuteri postanu beskorisni što je pre moguće, tako da u roku od par godina postaju čak prepreka komunikaciji.

Uprkos tome, ove korporacije žele da se osiguraju da potrošači neće izgubiti poverenje u njihove proizvode. Ovde dolazi tehnika zvana “primećena zastarelost”, čiji je zadatak da nas uveri da odbacimo stvari koje su i dalje savršeno upotrebljive. Kako to čine? Menjajući izgleda stvari. Najbolji primer je moda: ona nas podstiče da cenimo jedni druge prema odeći koju nosimo, autima koje vozimo i da stalno pratimo trendove kako neko ne bi rekao suprotno!

Јedan pogleda na stanje današnje ekonomije mora nas uveriti da nešto definitivno nije u redu sa našim trenutnim finansijskim sistemom. Od stotinu najvećih ekonomija na zemlji, pedeset su korporacije. Ono što još više zapanjuje je činjenica da te taktike potpune okrutnosti i manjak integriteta koji ove korporacije koriste opisuju kao čane i nešto čemu bismo, mi ljudi, trebali da težimo. Sile na vlasti su nam isprale mozak tako da mislimo da uvek moramo biti u korak sa našim komšijama i da moramo imati najmanje podjednako koliko i oni.

Pogled iz Amerike: kako smo stigli do tačke gde prosečna osoba iz SAD-а troši duplo više nego pre 50 godina? Prema “Priči o stvarima”, ubrzo nakon II svetskog rata, ovi ljudi su pokušavali da pronađu način da ojačaju ekonomiju. Maloprodajni analitičar Viktor Labov izrekao je rešenje koje je postalo norma celog sistema: “Naša enormno produktivna ekonomija zahteva od nas da potrošnju učinimo svojim stilom života, da kupovinu i upotrebu dobara pretvorimo u rituale, da tražimo svoje duhovno zadovoljstvo i zadovoljenje našeg ega u potrošnji. Potrebno nam je da konzumiramo stvari, da ih uništimo, zamenimo i odbacimo sve većom brzinom.

Možda je najgore od svega što ova duhovna bolest čisti sve pred sobom širom cele Zemlje i čak pogađa i druge nacije. Ljudi se osećaju praznije nego ikad i tek sada shvatamo koliko je zapravo istinita stara izreka koja kaže: “Novac ne kupuje sreću”. Dok mi imamo sve što možemo poželeti i više, 14 miliona amerikanaca je na ilegalnim drogama, a 12 miliona su teški alkoholičari. Depresija, samoubistvo i bolest pogađaju nas i našu buduću generaciju, a mi nemamo pojma zašto.

Prema mudrosti kabala, ova trenutna kriza je rezultat evolucije naše želje za primanjem. Šta to znači? Znači da su, prema prirodi, naši životi vođeni željama i pokušajima da se te želje zadovolje.

Jedan od najvažnijih kabalističkih tekstova Knjiga Zohar navodi kako će upravo u našem dobu, na površini čovečanstva isplivati nova duhovna želja i da će zbog toga mudrost kabale biti otkrivena kao jedini metod koji će moći da ispuni tu želju. Ovaj metod nam omogućava da otkrijemo novi izvor ispunjenja – duhovni svet koji se nalazi iznad našeg materijalnog sveta.

Kako proučavamo ovo drevno učenje, postajemo svesni pravih razloga za potrošačku krizu, kao i svih drugih naših problema u individualnim životima i svetu uopšte. Počinjemo da shvatamo da postoji zakon koji upravlja svim prirodnim sistemima –  zakon davanja i da su turbulencije koje osećamo ništa drugo nego rezultat našeg egoističkog ponašanja koje je suprotno tom zakonu. Kroz mudrost kabala, ne samo da postajemo svesniji i uravnoteženiji s prirodnim zakonima, nego i pronalazimo odgovore na ona drevna pitanja: “Koji je smisao našeg života?” i “Zašto nikada nismo zadovoljni?”.