Sam pojam implicira da moramo biti slobodni od nečega. Tako moraju postojati “mi” i “oni”, dobri i loši momci. Šta da činimo? Počinjemo povlačiti linije i granice. One su verovatno započele kao teritorije, stvaranje zamišljene linije na Zemlji i unutar te linije je moje ili deo moje grupe, a sve izvan linija nije deo mene, niti moje grupe. Godine su prolazile i s vremenom imamo gradove, države i narode, sve sa svojim uredno zamišljenim granicama.
Religije su se razvile i takođe postale vrlo vešte u stvaranju granica. Granica utemeljenih na verovanju. Ako veruješ u tu i tu stvar i deluješ na taj i taj način tada si unutar granica naše religije. Ako ne, nisi prihvaćen. Toliko različitih religija, sve su stvarale svoj vlastiti prostor i nijedna nije posebno tolerisala druge.
Postoj jedna posebno imaginarna granica koja je prihvaćena od većine nas i retko priznata kao imaginarna. “Sve unutar granica moje kože sam ja i sve izvan nje nisam ja”. To je naširoko prihvaćen concept. Znatno biste se namučili da pronađete osobu na ulici koja se s tim ne bi složila. To je tako očigledno, zar ne?
Mnoge mistične tradicije će reći kako to i nije tako očigledno, ali ostavimo ih po strain I okrenimo se modernoj kvantnoj fizici. Ranije u XX veku, naučnici su bili uključeni u potragu za konačnim otkrivanjem temeljnog strukturnog elementa Svemira. Najmanja čestica unutar samog atoma, od koje je sve stvoreno je konstruisana. Bili su uvereni da nakon godina razvoja imaju potreban instrument, mikroskop svih mikroskopa, pomoću koga bi mogl ida vide ovu beskonačnu malu česticu.
Ono što su zaista pronašli bilo je poprilično iznenađujuće i kao što je jedan naučnik rekao: “Bilo je kao da se probudiš jedno jutro i umesto ruke, imaš klješta raka!”. Ono što su otkrili bilo je da temeljni elemenat “građe” ne postoji! Ne postoji tako nešto kao najsitinja moguća jedinica materije od koje je izgrađena sva ostala materija. Postojanje je valovito kretanje bezbrojnih mogućnosti, isprepletenih i međusobno povezanih. Granice ne postoje. Atomi i molekuli za koje veruješ da su u čvrstoj formi, kao i tvoje fizičko telo, uopšte nemaju nikakvu čvrstoću, oni se slobodno mešaju sa svim atomima i molekulima izvan onoga što nazivaš svojim telom. Postoji naučno mišljenje nazvano “efekat leptira”, koje kaže da ako leptir kine na Marsu, to će uticati na nas ovde na Zemlji. Ako je sve to istina, zašto to onda ne možemo da osetimo? Izvorna kabala govori nam da mi to osećamo, samo ne poznajemo povezanost. Sve nedaće u svetu danas – finansijska kriza, nasilje bilo koje vrste, depresija i upotreba droga – rezultat su naše borbe protiv međusobne povezaosti čovečanstva. S obzirom da ne razumemo zakone međusobne povezanosti, ne razumemo ni posledice kršenja tih zakona.
Ako skočimo kroz prozor, očekujemo da će nas gravitacija povući na tlo. Prihvatamo posledice kao neizbežne. Moramo dostići isti nivo razumevanja zakona sistema međusobne povezanosti, kako bismo bili u stanju da precizno tumačimo posledice kršenja tih zakona.
Već hiljade godina, kabala nam govori da je postajanje Jedinstvo i da smo svi povezani kao delovi sa celinom ili kao organi sa telom. Ta međusobna povezanost je temeljni zakon Prirode. Učenje kabale je naučni, metodološki pristup koji nas uči kako da razvijemo čula kojima ćemo opažati zakone sistema međusobne povezanosti. Jednom, kada uspemo da shvatimo te zakone, moći ćemo da naučimo kako da radimo s njima za dobro svih. Više se nećemo ponašati, kao bez zrna soli u glavi, ekvivalentno skakanju sa desetog sprata zgrade sa očekivanjem da ćemo ići prema gore. Možemo zaustaviti bolne posledice naših dela. Tada ćemo biti u stanju da otkrijemo gde sloboda uistinu leži.
