Kabbalah.info - Kabbalah Education and Research Institute

Kabalističko tumačenje ekonomske krize

kabbalah-meaning-financial-crisis_clip_image002

Ego nas nagoni da povećamo dobit na štetu drugih, što je potpuno suprotno ravnoteži među elementima prirode koji su vitalni za njeno skladno postojanje.

Događaji oko američke i globalne ekonomije dokazuju da je ovog puta ozbiljno globalna privreda u dubokoj krizi. Šta uzrokuje ovu ludu turbulenciju i kako nagrizanje može biti zaustavljeno? Kabala nudi rešenje zajedno sa sugestijama za rešavanje krize.

Baš kao i sa svakom društvenom sistemu, stvar je u uzajamnoj zavisnosti. Krize u kojima jedan element “inficira” druge i dovodi tržište do ruba kolapsa, deo su znakova ekonomske globalizacije. Zbog toga smo svedoci pucanja kreditnih i imovinskih mehura u SAD, što donosi zarazan kolaps na berzi, u bankama, preduzećima i osiguravajućim kućama širom sveta.

Pokušaj rešavanja ekonosmke krize na način poznatih modela osuđen je na propast. Ispostavlja se da ekonomski sistem ne može biti kontrolisan niti precizno proračunat i da jedan pokret na jednom mestu u svetu uzrokuje ozbiljne posledice na drugom mestu.

Mudrost kabale tvrdi da, ukoliko razumemo zakone koji upravljaju Prirodom i usmeravamo se ka njima, možemo utvrditi vlastito razumevanje onoga što sadrži budućnost i verovatno predvideti sledeći kolaps.

Prof. dr Ginter Bloble, nagrađen Nobelovom nagradom za filozofiju i medicinu, inače najstariji istraživač na Rokfelerovom Institutu u Njujorku, nedavno je citiran ovako: “Čak i nauka veruje da je princip međuzavisnosti ključ postojanja čitavog sistema prirode. Najbolji primer koji imamo su ćelije ljudskog tela. Povezuju se jedne s drugima kroz međusobno davanje u korist čitavog tela. Svaka ćelija prima ono što njoj treba da bi postojala i primenjuje ostatak svoje snage prema telu u celini.”

U svojim spisima, kabalistički mudraci, takođe, opisuju “Višu prirodu” kao silu koja obuhvata čitavu stvarnost ljubavlju i objašnjavaju da je njena svrha dovođenje svih elemenata stvarnosti u ravnotežu i sklad. Kada dobro pogledamo odnose u prirodi, vidimo da su ravnoteža i sklad ono što omogućuje sam život.

S druge strane, u veštačkim sistemima, koje je čovečanstvo izradilo za sebe, na snazi su suprotni zakoni. U samom temelju ljudskog ponašanja, koje upravlja svim ekonomskim i društvenim sistemima, stoji ego, koji prednost daje uskim, ličnim interesima investitora i deoničarima, iznad opšteg dobra javnosti. Trka za bogatstvom, slavom i kontrolom na štetu drugih, vrhunski je prioritet vlasnika kompanija.

I to je upravo ugao u koji su sami sebe saterali: što više pokušavaju da se odvoje jedni od drugih, to više otkrivaju kolikom smo svi povezani. Kao rezultat, pronalazimo se zatočenima između kamena i tvrdog tla: s jedne strane, go nas nagoni da se razdvajamo jedni od drugih, a s druge, globalizacija nas primorava da shvatimo da smo svi povezani i da se moramo ujediniti, na način ćelija u telu. Ova složena situacija stvara unutrašnji konflikt koji uočavamo kao teško shvatljiv.

Da bi društveni sistem opstao, mora biti poravnat za zakonima prirode. Rešenje se nalazi u obrazovanju. Tržišni predvodnici trebaju da se bave korenom bolesti umesto da dele privremene analgetike, a da bi se to dogodilo, kabala tvrdi da se prethodno moraju preduzeti određeni koraci:

  • Koristiti razne medijske kanale da bi ljudima došla do svesti činjenica da smo svi jedno višećelijsko telo i da smo povezani jedni s drugima. Svaka pojedina ćelija (osoba) u svom sistemu, moraće da shvati da je najprofitabilniji ekonomski model za nju sreća njegovih bližnjih. To je jedini način za jemčenje vlastite sigurnosti.
  • Načiniti javnost svesnom stvarnih razloga krize. Ljudi će na taj način shvatiti da postoji zakon koji deluje na čitav sistem prirode i dais u previranja koja sada proživljavamo rezultat našeg delovanja nasuprot tom zakonu. Primeri za to mogu se uzeti iz sistema u prirodi i njihovim međusobnim dobronamernim odnosima.
  • Oni koji odlučuju moraće naučiti kako opšti sistem prirode radi i koje to implikacije ima u odnosu na neophodne promene u ljudskim sistemima koji moraju biti sačinjeni tako da dođu do ravnoteže.