Мožda ste već prepoznali, ali to je naslov pesme grupe “R.E.M.”. Da, kraj je svetu kakav mi znamo. To ne znači da će svi nestati u svemirskoj izmaglici, znači da se bliži kraj danima “što je moje je moje, a što je tvoje takođe je moje”. Ovakav stav je toliko rasprostranjen u svetu, posebno u takozvanim “civilizovanim” kulturama, da je bilo samo pitanje vremena kada će takav stil postati uzrok globalne krize koju danas možemo videti.
Više nije pitanje izbora. Priroda nas prisiljava da vidimo povezanost između svačega i svakoga na planeti. Berza u Americi truli i posledice se osete u celom svetu. Preteran ribolov u nekim delovima okeana, oskudica žita u demografski rastućim područjima, ratovi u mnogim državama – učinci ovakvih događaja nisu ograničeni na područja gde se ti događaji pojavljuju već čovečanstvo u celini oseća pritisak tih promena.
Neke zemlje su preduzele te mere i pokušavaju da se “zatvore” kako ne bi bila pogođene ekonomskom krizom. Naprimer u Rusiji, milijarde dolara predviđene su da se osnuje Internet gateway filter kako bi se isključila invazija World Wibe Web-а. Тakvi pristupi već postoje u Kini, Singapuru. Države će očajnički pokušavati da sakupe sredstva kako bi zaštitile svoje ekonomije i stanovnike, a granice među državama mogle bi biti zatvorene.
Hoće li preduzete mere uspeti? Ako razumemo sadržaj ili pozadinu uzroka svih globalnih promena koje možemo danas videti, jasno je da ništa neće sprečiti Prirodu od forsiranja da živimo u jednom, sveobuhvatnom zakonu altruizma, koji je suprotan egoizmu. One države i individualci, koji pokušavaju da se izoluju i odvoje od globalne zajednice, doprineće daljoj patnji nad sobom, kako pritisak izjednačenja svetom bude rastao. Šta znači izjednačenje? To znači da svaki deo celokupnog organizma mora početi da uviđa kako treba da se ponaša u skladu sa celim čovečanstvom i u skadu s Prirodom.
Postoji domorodačka grupa ljudi koja živi na vrlo visokim nadmorskim visinama u planinama Kolumbije. Oni se zovu Kogi i preživeli su invaziju španaca tako što su pobegli na visoke nadmorske visine. Žive jednostavnim životom, životom u harmoniji sa okolinom i bez previše kontakata sa ostatkom čovečanstva. Oni sebe zovu “starijom braćom”, a ostatak čovečanstva zovu “mlađom braćom”. Prekinuli su svoju izolaciju 1990. godine i stupili u kontakt sa ostatkom sveta, kako bi preneli upozorenje koje se odnosi na uništenje Zemlje i neravnoteže koja je uzrokovana neravnomernom upotrebom resursa, zagađenjem i zanemarivanjem prirodne ravnoteže.
Oni su ukazali na to da, bez obzira što su bili izolovani, mogli su da “osete” smetnje u Prirodi, čak iz njihovog doma visoko u planinama. Poruka koju su poslali “mlađoj braći” odnosi se na to da postoji ozbiljna neravnoteža u Prirodi i da će celokupno čovečanstvo snositi strašne posledice zbog te neravnoteže. Oni su molili, govoreći “mlađoj braći” da nauče da žive u harmonij sa Prirodom i jedni sa drugima.
Оvo je mali deo poruke “mlađoj braći” (nama):
Мlađi brat misli, ’Da! Еvo mene! Јa znam toliko o svetu!’, ali to je znanje učenje kako uništiti svet, uništiti sve, celokupno čovečanstvo.
Vidimo kako nas je takav stav doveo do krize s kojom se danas suočavamo i kako Priroda neće dozvoliti da se tako nastavi. Mnogi shvataju ovaj koncept i mole da i mi to uvidimo. Svet se menja i njegovo sadašnje stanje će se završiti na način kako nas Priroda bude nemilosrdno nagonila da uspostavimo ravnotežu. Kraj je sveta kakav poznajemo, ali ostatak refrena “R.E.M.” pesme ide: “i ja se osećam dobro”. Naravno, da bi i trebalo da se osećamo dobro, ako prepoznajemo da smo svedoci događaja koji su dizajnirani na taj način da nas približe stanju ravnoteže i želje da iskreno volimo druge kao sami sebe.