Glavni cilj svake vlasti, trebalo bi biti obrazovanje. Pod obrazovanjem ne mislim samo na poznavanje činjenica: imena gradova, regiona, podataka o građanskom ratu. Obrazovanje o kome govorim mora se baviti puno dubljom vrstom znanja, ono proizilazi iz duše: znanje o smislu našeg postojanja.
Da pojasnim. U prošlom veku bili smo svedoci globalizacije i uzajamne zavisnosti među državama. Trenutna finansijska kriza je otkrila neverovatnu činjenicu: ne možemo rešiti ni jednu krizu, bez zajedničkih napora kao jedinstveno čovečanstvo. Amerika već dugo zavisi od uvoza, a Kina i Rusija, kao i zemlje ORES-а zavise od izvoza u Ameriku I Evropu.
Ne mora nam se sviđati ova međuzavisnost, ali to je tako jer smo skloni da gledamo svoju korist – na ličnom, društvenom i međudržavnom nivou. Razlika između ove krize i prethodnih kriza je u tome što nam ova jasno i glasno poručuje: “ili svi ili niko”.
Zašto? Zato što je to put sveta! Sve na svetu, živo i neživo, podleže zakonu recipročnosti, po kome svaki deo radi za okruženje svog domaćina, bilo ljudskog ili eko-sistema u kome živi. Sisitem zauzvrat garantuje dobrobit svojim delovima.
U prirodi, zajedničko dobro i indivudualno je jedno, te isto. Da to nije tako, ne bi mogli čitati ovaj članak jer bi svako naše oko gledalo na drugu stranu, a vaš bi mozak verovatno to sve ignorisao. Ustvari, verovatno ne biste bili živi jer vaši organi ne bi funkcionisali kao sistem koji podupire život, gde svaki organ radi za dobrobit celog organizma, organizam održava dobrobit svojih organa.
Ljudski rod je, takođe, jedan celovit, predivan i raznolik organizam. Taj organizam ima dušu unutar sebe koja upravlja svojim organima: rusko-arapski organ osigurava gorivo i energiju; sposoban i pokretljiv azijski organ koristi energiju kako bi proizvodio, a američko-evropski organ služi proizvodima. Na ovaj način se svi organi međusobno podupiru.
Svha naših života je da otkrijemo taj zakon recipročnosti, zakon uzajamnog davanja. To je upravo ono što religije misle kada kažu “ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe”, samo što cilj nije da budemo ukroćeni i sačinjeni kao prijatna bića, nego da naučimo zakon egzistencije kako bi postali gospodari svojih sudbina.
Akok svoju decu osnažimo znanjem o zakonu recipročnosti, ne samo da će znati kako da izbegnu greške, nego će biti spospobni da stvore potpuno drugačiju budućnost – utemeljenu na ljubavi, uzajamnoj podršci i dubokom razumevanju prirode. To je svrha naših života: shvatiti prirodu i sarađivati u izgradnji ljudskog društva usklađenog sa prirodnim zakonima.
Iskoristimo vreme koje dolazi kao odskočnu dasku za promene, jer one se već događaju, pa neka se odvijaju na ispravan način, za sreću naše dece i nas samih.
