Svakoga dana suočavamo se s desetinama, ako ne i stotinama situacija, s kojima se na ovaj ili onaj način ne slažemo. Na primer, budi nas gunđanje bračnog partnera, ili nam se neko isprečio na putu do posla, ili smo tokom dana imali probleme sa šefom ili radom na projektu - lista je beskrajna.

Ipak, većina tih negativnih iskustava jednostavno prođe pored nas, a da nismo dobro razmislili o njima. Najmanja zbivanja jedva da primetimo. Ako nam je neudobno u stolici, ili gutljaj vode ode u „pogrešnom smeru", mi se namrštimo, prilagodimo i nastavimo dalje kao da se ništa nije desilo.

Međutim, svaki od tih negativnih događaja pruža nam priliku za pripremni duhovni rad. To je zato što je duhovnost u potpunosti povezana s našim stavom prema Stvoritelju. Predstavljene su nam dve temeljne činjenice.

Prvo, da ne postoji ništa osim Njega, što znači da ne postoji ni jedna druga sila na svetu osim Stvoritelja, odnosno da On stoji iza svakog pojedinačnog čina, da je pokretačka sila.

Drugo, rečeno nam je da su svi događaji kroz koje prolazimo tokom dana, do onih najbeznačajnijih, dobri. Drugim rečima, nezavisno od toga doživljavamo li određeno iskustvo kao pozitivno ili negativno, Stvoritelj zapravo sprovodi čin ljubavi koji sadrži jedino dobro. To znači da je svaki događaj koji se pojavi u našim životima prilika za duhovni rad.

Naš stav prema Stvoritelju je mesto početka našeg duhovnog puta. Postoje tri različita stava prema Stvoritelju vezano uz određeni događaj. To su:

1. Ne dovodimo Stvoritelja u odnos s događajem. Ovo se smatra potpunim zanemarivanjem duhovnosti, kada se nalazimo samo u našoj materijalnoj prirodi. To se naziva življenje na način životinja.
2. Setimo li se da proverimo kakav je naš stav prema Stvoritelju, otkrivamo da ne možemo sa sigurnošću da kažemo da se Stvoritelj nalazi u pozadini tog događaja. Drugim rečima, koliko znamo Stvoritelj postoji, ali čini nam se da u svetu postoje i druge sile koje takođe mogu da budu uzrok pojava, kao što je događaj koji smo doživeli. To se naziva dvostruka skrivenost.
3. Konačno, treći stav koji možemo imati je da shvatamo da je Stvoritelj odgovoran za svaki pojedinačni događaj na svetu, ali da su neki od njih loši i da nam nanose bol. To se naziva jednostruka skrivenost.

Naravno, naš cilj je da shvatimo da je Stvoritelj odgovoran za sve šta se događa i da je sve šta se događa izvrsno, savršeno, da ne može biti bolje. Ali, ponekad se zbunimo kada mislimo da će naš rad promeniti naš stav kada se osećamo tako (loše, nap. pr.).

To je potpuno nemoguće. Mišljenje da ljudi mogu da promene vlastitu prirodu, dokaz je zavaravanja. Jedino Stvoritelj može da bude uzrok takvog preobražaja. Mi možemo samo da želimo da se to dogodi i to svim srcem. Ovo poslednje, želeti, znači biti u mogućnosti da pripišemo Stvoritelju zasluge za sve (pružiti svu veru, nap. pr.) i da shvatimo da je sve dobro, što je najvažniji korak u našem radu. To se naziva molitva.

Ali, da bismo došli do toga, trebalo bi prvo da se naviknemo da analiziramo (kad god se setimo) svaki događaj s kojim se ne slažemo. Zapamtite, naš cilj je, pre ulaska u duhovno, razmatranje našeg stava prema Stvoritelju. Tek nakon pronalaska događaja koje ne možemo da pripišemo Stvoritelju, ako ne možemo da kažemo da je čin Stvoritelja u potpunosti dobar, tj. da opravdamo Njegove postupke, trebalo bi ipak da pokušamo da pronađemo opravdanje.