Kao što naš svet ne može da postoji bez pravila, tako i Viši svet sledi pravila koja utiču na nas, uprkos činjenici da mi nismo svesni njihovog postojanja.
Ukoliko želimo da razumemo pojave u našem svetu, prvo moramo da razumemo njihovo poreklo. Ako temeljno i iskreno proučimo stvarnost, moraćemo da priznamo kako nemamo pojma zašto se događaji u našem svetu odvijaju na takav način. To svakako vredi za sve pojave: vremenski uslovi, naše raspoloženje, zdravlje i bolest, slučajni susret s nekim iz prošlosti ili nastanak ratova.
Jednom kada nešto krene u pogrešnom smeru, možemo da pronađemo na hiljade razloga za to, u zavisnosti od vlastite mašte i kreativnosti. Uvek postoje objašnjenja: „Bolestan sam danas jer se juče nisam obukao toplije posle tuširanja!“; „Gubimo utakmicu jer trener ne može da donosi odluke u ključnim trenucima." Ali, to su ipak samo izgovori.
Mudrost kabale proučava izvor svih pojava. Dok se ljudi uglavnom odnose prema stvarnosti kao zbiru slučajnih okolnosti, kabala nam objašnjava događaje u ovom svetu prema apsolutnim zakonima prirode, zakonima koji su skriveni za ljudska bića.
Primer jednog takvog apsolutnog zakona (u našem svetu) je gravitacija. Ako stojimo na stolici i skočimo na pod, to bi moglo da bude zabavno. Ali, ako skočimo sa trećeg sprata zgrade, verovatno će se to pokazati tragičnim. U ovom primeru, greška i njene posledice su trenutne tako da možemo direktno da povežemo posledicu s njenim uzrokom: „Boli me zato što sam (ne baš mudro) skočio s trećeg sprata“.
Ali, ako zamislimo da postoji pauza između skoka i posledice, mi ćemo biti u mogućnosti da razumemo o čemu kabala govori. Kabala posmatra uzrok i njegove posledice, dok mi osećamo samo posledice bez razumevanja njihovih uzroka.
Gravitacija je zakon. On se ne može zaobići i ne može mu se lagati. U najboljem slučaju, možemo da ga proučavamo i da se ponašamo u skladu s njim. Da ne znamo i ne vidimo povezanost između gravitacije i njenih posledica, kako bismo bili u stanju da izbegnemo novi pad?
Kabalisti odgovaraju na ovo pitanje vrlo jasno: nepoznavanje zakona nije izgovor za izbegavanje kazne. Ne možeš da skočiš sa zgrade i da kažeš: „Ops, izvini, mmm... Nisam tako mislio..." Zakoni o kojima kabala govori isto tako su čvrsti i, ako želimo da uživamo u životu shvatajući ga u potpunosti, moramo da ih poznajemo.
Prvi zakon koji ćemo upoznati naziva se „Zakon korena i grana". Taj zakon objašnjava da je sve što se događa u materijalnom svetu kopija događaja koji se dešavaju u Višem svetu. Kabalisti nam govore o Višim svetovima koji su trenutno skriveni od naših čula, ali su njima vrlo jasni. Zapravo, jasno je da oni osećaju i da se odnose prema njima kao svetovima uzroka svega što se događa u našem svetu. Oni svet koji vide nazivaju „svet uzroka", ili „svet korena", a naš svet nazivaju „svet posledica" ili „svet grana".
Sve što mislimo, osećamo, zamišljamo, vidimo i čujemo, unapred je određeno u Višem svetu. Rav Jehuda Ašlag, poznat kao Baal Sulam (Gospodar lestava) zbog svog Sulam (Lestve) komentara na knjigu Zohar, opisuje to na sledeći način (u članku Suština mudrosti kabale):
„Ne postoji elemenat stvarnosti ili događaj u stvarnosti koji je takav da se ne može naći u Višem svetu, toliko sličan koliko dve kapi u bari. Oni se nazivaju „koren i grana", ukazujući da se element u nižem svetu smatra granom u poređenju sa uzorkom njegovog modela u Višem svetu, koji je koren elementa u nižem svetu, pošto je taj element nižeg sveta utisnut i oblikovan otuda.“
I šta bi trebalo mi da učinimo oko toga?
Kabalisti nam pružaju način na koji možemo da se „uključimo“ u taj sistem i da izmenimo našu sudbinu. Promena započinje prvenstveno učenjem načina na koji taj sistem deluje: ako, u svom sadašnjem stanju, nismo sposobni da promenimo bilo šta, postoji drugo mesto na kojem možemo da promenimo svoju sudbinu i da odredimo svoju budućnost. Vrlo je važno znati šta je to, kako ne bismo trošili svoje vreme na uzaludne pokušaje pronalaženja sreće, kao što smo to do sada činili. To je takođe važno zbog toga da bismo počeli da tražimo put do mesta odakle je zaista moguće kontrolisati sistem. Ako postoji neko na svetu ko je već naučio da kontroliše sistem zakona, onda ti, ja i svi drugi isto to mogu.
Jedino pitanje koje ostaje jeste: dajemo li tome dovoljno važnosti da bismo želeli da se odvažimo na putovanje koje nas vodi upoznavanju Višeg sveta. Da li nas duhovni cilj interesuje i privlači dovoljno jako da bismo pristali da poslušamo kabaliste i da učimo od njih, tako da možemo da dostignemo večno i potpuno blagostanje?
