Muškarci privlače Svetlost, a žene ih podstiču željom za korigovanjem. 

Fraza „spajanje muškarca i žene“ stvara nam slike u glavi koje nemaju nikakve veze sa njenim pravim značenjem. Mi vidimo muškarce i žene kao telesne objekte koji se povezuju jedni s drugima kroz njihova tela, umove i emocije koje upravljaju njima.

U kabali, spajanje muškarca i žene ne odnosi se na Adama i Evu, niti bilo kojeg muškarca i žene. Radi se o delu ljudskog roda koji je muški i delu koji je ženski. Razlog za njihovo spajanje je upotpunjavanje i doprinos opštoj korekciji ljudskog roda. Kada muškarci uče mudrost kabale oni privlače svetost, žene ih podstiču sa potrebama, željama i gorivom za rasplamsavanje te energije za korekcijom. Svako ima svoj deo, nijedan nije važniji od drugog i nijedan ne može da opstane bez drugog.

Ženama treba manje uslova za duhovno napredovanje nego muškarcima.

Žena, s druge strane, može da napreduje duhovno iako nije majka ili supruga. Takođe, ako poseduje sredstva za egzistenciju, ona može da odabere da ne radi. To znači, u poređenju sa muškarcem, žena je relativno sposobna i ona može da napreduje duhovno bez spoljašnjih uticaja koji se odnose na muškarca. Otuda, sa duhovne tačke gledišta, ona je znatno savršenije biće nego muškarac.

Muškarac mora da prevazilazi sam sebe, da konstantno uverava sebe da je vredan ostajanja na duhovnom putu. On je manje podložan duhovnom napredovanju nego žena koja po prirodi teži svemu duhovnom. Ona je spremna da prihvati, oseti i razume sve duhovne transformacije koje se događaju u njoj. Ona žudi za tim.

Potreba za duhovnim usponom mnogo je više izražena kod žena. Ona oseća nezadovoljstvo ovim svetom, razočarenja u porodicu i svet. Muškarac teži budalastim prohtevima, kao što su fudbal, pivo, prijatelji i slično, a onda se gubi u njima. On živi težeći lažnim ciljevima. Žena je nesposobna da to radi. Ona opaža prazninu više iznutra i pronicljivo. Ona ne može da umiri sebe sa tako beznačajnim ciljevima i privremenim sredstvima za ublažavanje bolova. Vrlo često ona započinje duhovno traganje i dolazi do kabale.

Vidimo da se to dešava širom sveta. Više od jedne polovine od 1,3 miliona studenata, koji studiraju unutar Instituta kabale, su žene.

Zahtev žena sa duhovnim položajem jednak je onom kod muškaraca.

Živimo u veoma posebnom vremenu. Deca napuštaju dom u veoma ranom uzrastu; odnosi između parova nisu više kakvi su bili. Danas, žene su u istim društvenim krugovima, imaju istu moć kao i muškarci, a u mnogim slučajevima čak i veću. Kao rezultat, osećaj praznine i pokušaji traganja za ispunjenjem i srećom nisu više povezani sa porodicom, čak i sa profesionalnim životom žene.

Iako je ženi još uvek važno da bude zadovoljna sa svojim mužem, decom i unucima, kao i njen profesionalnim životom, to joj nije dovoljno. Njen ego se toliko razvio da probija bedeme porodice, radnog mesta, čak i nacije. On želi duhovnost.

Ova žudnja za duhovnim ispunjenjem je porasla tokom proteklih 15 - 20 godina. Pre sadašnje generacije, bilo je par slučajeva tu i tamo, ali se nije dešavalo na hiljade kao što je to danas.

Ovi dani podsećaju na vremena Abrahama, koji je formirao prvu kabalističku grupu u starom Vavilonu. U tim drevnim vremenima, žene koje su dostigle duhovnost bile su pored muškaraca. Bile su na duhovnom nivou jednakom muškarcima. Velike proročnice kao što su Dvora, Hulda i druge dostigle su duhovne nivoe čak veće od muškaraca. Ljudi su živeli u ostvarenju Božanstvenosti, a deca su bila podučavana ovim istinama od malih nogu.

Nakon što duhovnost ljudskog roda pada, retko smo viđali žene kabaliste. Bilo je nekoliko njih koje su dosegle duhovnost, od vremena razaranja Drugog hrama do naše generacije, ali njihov broj je bio ograničen.

Danas, međutim, bez obzira da li nam se to sviđalo ili ne, mi se vraćamo nazad na isto početno stanje u kojem je ljudski rod bio ujedinjen kao jedan čovek u jednom srcu. Iz tih razloga, žene treba da budu na istom duhovnom nivou kao muškarci. Drugih rečima, duhovni pad ljudskog roda, koji je doveo do umanjenja vrednosti ženskog duhovnog položaja mora biti ispravljen.

Otuda, danas, moramo da odgovorimo na zahteve mnogih žena, jer oni nisu samo zahtevi, oni su istinska potreba.

Žene mogu da promene stvarnost ispunjenjem njihove duhovne uloge u svetu.

Žene bi trebalo da shvate da u njihovim rukama leži ogromna snaga. One su te koje mogu da promene svet. Kako? Razumevanjem i ispunjenjem njihove duhovne uloge u svetu, isto kao što razumeju i njihovu ulogu u porodici.

Žene prirodno znaju kako da organizuju porodicu, kako da učine da sve to radi, kako da se brinu o deci, suprugu i kuhinji. Jednako bi trebalo da razumeju da poseduju unutrašnju sposobnost da saznaju kako bi svet trebalo da bude organizovan prema svom duhovnom korenu. Takođe, trebalo bi da znaju da imaju snagu da učine da muškarci izvršavaju njihovu volju.

Vidimo da čovečanstvo postaje mala kuća, malo selo. Muškarci su bezbroj puta pokušavali je vode, ali to nam nije donelo mnogo dobra. Otuda problemi sa kojima se suočavamo danas proizvešće kod žena osećaj da moraju da idu napred. Nadajmo se da će muškarci slušati, iako je veoma bitno da žene znaju šta treba kazati.

Nedostatak ispunjenosti  kod žena ima duhovni koren i može biti zadovoljen jedino duhovnošću.

Nije tajna da u našem svetu žene pate više od muškaraca. Svaka žena, bilo da je kraljica ili plemenska žena u Africi, donekle je nezadovoljna svojim životom; ima nekih poteškoća, oseća da je zavisna ili je donekle neispunjena. Ona želi više topline i ljubavi; žudi za više naklonosti i podrške.

Nije da je svet sagrađen ovako. Ovaj unutrašnji nedostatak ispunjenosti utisnut je u prirodu žene i pošto razlog leži u duhovnosti može biti otklonjen jedino duhovnošću. Žena nikada neće biti potpuno zadovoljena ili ispunjena, osim duhovnim postignućem.

Vidimo kako je mnogo dublji nedostatak žene u poređenju sa onim kod muškaraca u našem svetu. Muškarac oseća zadovoljstvo samim gledanjem na ženu. Koja žena oseća zadovoljstvo iz samog pogleda na muškarca? Muškarac ima mnogostruka zadovoljstva: fudbal, žene, pivo, TV i avanture. Žena želi nešto dublje od toga.

Kabala objašnjava zašto je naš svet izgrađen ovako. Ona kaže da u duhovnosti, žena jeste ta koja oseća nedostatak ispunjenosti. Ona samo treba to ispravno da formuliše i upotrebi kako bi pokrenula muškarca da dosegne duhovni cilj, privuče svetlost Odozgo i donese je njoj.

Trenutno, mi ne shvatamo u potpunosti kako sve to funkcioniše, ali naš zadatak je da pratimo preporuke kabalista i dopustimo im da nam "otvore oči". Tada ćemo uvideti kako je taj veliki nedostatak koji je Stvoritelj dodelio ženama u ovom svetu – njen očaj i nemir, njen nedostatak zadovoljstva, podrške, sigurnosti, nedostatak topline i ljubavi – kako sve to može biti upotrebljeno u prave svrhe za dostizanje duhovnog cilja. Otuda Svetlost dolazi i ispunjava sve nedostatke koje žena oseća.

Priroda obavezuje žene i muškarce na postizanje duhovnosti, dok su još u ovom svetu.

Žene se, po prirodi, toliko bave brigom o svakodnevnom životu, da se ponekad pitaju da li je moguće postići duhovnost. Kabala objašnjava da i žene i muškarci – bez obzira svesno ili silom – moraju da postignu njihov duhovni koren, iz kojeg su se spustili u naš svet i zadobili materijalnu formu.

Tokom našeg postojanja, na ovoj planeti, bez obzira u ovom životu ili sledećem, svi mi moramo da postignemo naš duhovni koren i postojimo istovremeno u oba sveta kao u jednom.

Što pre to uradimo, naši životi će biti bolji, jednostavniji i srećniji. Što više zaobilazimo ovaj put, kroz veću ćemo patnju proći, kao tvrdoglavo dete koje se opire volji roditelja, ali je na kraju primorano da uradi ono što je zahtevano od njega.

Naš duhovni koren je naš cilj, koji moramo da postignemo. Kabala nam pomaže da prepoznamo ovaj koren i svrhu našeg postojanja na Zemlji.

Što pre ovo otkrijemo, postepeno počinjemo da usklađujemo sebe sa našim golom i naši životi odmah postaju mnogo stabilniji, mirniji i bezbedniji.