Ukoliko deca ne dobijaju odgovore koji su im potrebni od roditelja, oni prekidaju vezu i žive sopstvene živote.

Često vidimo da su mlađe generacije negativne prema roditeljima i starijima, oni se odnose prema njima s besom i odgovaraju agresijom na njihove savete. Ako bismo videli ovaj bes kao vapaj za nečim dubljim, razumeli bismo da su oni možda u pravu, jer im starije generacije ne daju ono što im je potrebno.

Šta dajemo mlađim generacijama? Oni naizgled imaju sve: grickalice, televiziju ili video igrice. Međutim, to nije ono što nova generacija traži, želi ili čemu teži. Njima nedostaju odgovori na pitanja: “zašto živim?” i to se ispoljava u obliku nasilja i ljutnje.

Zašto imamo stariju generaciju i noviju? Stariji treba da obezbede mlađe generacije informacijama o životu, da im prenesu mudrost o upravljanu životom, da im odgovore na osnovna pitanja egzistencije, “gde sam? zbog čega? zašto? šta je moj život?”

Nažalost, češće nego ne, ovo se ne dešava. Mnogi roditelji, ni sami, ne znaju odgovore na ova pitanja. Ipak, da li ih ova činjenica oslobađa od obaveze da obezbede svojoj deci šta im je potrebno? Naravno da ne. Ako roditelji ne znaju sebe, oni takođe trebaju da traže. Deca kažu, “Oni su me dobili, doneli na ovaj svet i imam utisak kao da su me bacili ovde, bez ikakve pomoći.” – to deca osećaju iznutra.

Ne primajući odgovore koji su im potrebni, deca postaju isključena i odvojena od svojih roditelja. Dete dolazi kući, jede i ima svoj život. Otac, majka i ko god da je tu, su kao mašine koje snabdevaju njihove fizičke potrebe. Sve ostalo se tiče njihove duše, i ostale unutrašnje potrebe nemaju nikakve veze s tim. Ko su ovi ljudi? Dinosaurusi ili roboti koji ih služe po kući? Tačno ovako roditelji izgledaju deci.

Može li biti drugačije? Da , jedino ako i sami roditelji poprime različito obrazovanje.

Ako deca vide da su njihovi roditelji zainteresovani za suštinu života, razlog za koji živimo i kako da ga dostignemo; ako vide da im se roditelji razvijaju iz dana u dan, deca osećaju da im njihovi roditelji mogu dati odgovore na bilo koje pitanje. Oni mogu da objasne šta se dešava u svetu i zašto, pomognu im da razumeju krizu i sve probleme, kako bi oni mogli da se odnose ispravno prema svetu. Roditelji ne mogu da objasne ovo, ali ih, takođe, uključuju u ovu mudrost.

Nažalost, ako deca vide i osete iznutra kako su im roditelji mizerni, ili ako su svedoci razvoda, uzimanja droga ili gubljenja vremena, uništavanja života, kakav stav mogu imati prema njima?

Deca su danas veoma pametna. Zato roditelji moraju da shvate, da zbog svoje dece, oni moraju da se obrazuju.