Deca će uvek želeti da budu kao odrasli. Pa, ako želimo da se ponašaju drugačije prvo bi trebalo da podučimo sami sebe.

Оd prvih dana dečjeg života pokušavamo da ih naučimo veštini komunikacije. Želimo da deca „igraju prekrasno“, tako organizujemo za njih proslave i rođendane. Zabrinuti smo kako da uvećamo njihovo slobodno vreme i trošimo poprilične resurse na njihove obrazovne igre i priručnike za obuku. Zadovoljni smo kada drugi odrasli mogu da cene inteligenciju naše dece i dobre manire, ali često zaboravljamo da skoro svakog dana dok su deca u školi moraju da prođu ispit „za preživljavanje“ među njihovim vršnjacima.

Оdrasli su uvek spremi na izađu deci u susret, oproste i sažale se nad njima, dok u njihovim odnosima oni moraju da se bore „ognjem i mačem“ za njihova prava: zahtevi i davanja, napad i odbrana, navikavanje na neprijateljstvo njihovih vršnjaka. Uprkos tome koliko mnogo truda uložimo da stvorimo oazu za sreću i prosperitet deteta, njegov stvarni život odvija se izvan kuće.

Tamo u velikom svetu, dete mora odmah da uči da igra prema različitim pravilima. Ono može da uvidi da su uspeh i prosperitet zarađeni na lažima, intrigama i brutalnoj snazi., ali mi smo sami propisali ta pravila. Bez skretanja pažnje na to, navikavamo decu na politiku dvostrukih standarda. Svaki roditelj ima približno iste misli: „ Spreman sam da učinim sve da je mojoj deci dobro. Ne samo dobro, već bolje i od drugih.“

Sa ovim „bolje od drugih“ razmišljanjem, sporo ali sigurno testerišemo granu na kojoj sedimo.  Deca će prvo nesvesno, a kasnije svesno prihvatiti ova pravila igre. Ovaj svet je podeljen na “nas” i “njih”, i ako “oni” stanu na put našim interesima, oni će odmah biti “izvan zakona”. Nepotrebno je reći da u svakodnevnom životu možemo videti porazne rezultate jednog takvog razmišljanja.

Postoji li neka alternativa? Kabala tvrdi da postoji i na ovaj način interesi svih biće uzeti u obzir. To znači da bez obzira na pripadnost izvesnoj grupi, na socijalnoj, religioznoj i bilo kakvoj osnovi, svaka osoba će imati zagarantovano poštovanje njenih vitalnih interesa. Ovo neće postati samo slovo zakona, zapisanog u Ustavu, već takođe i unutrašnja težnja većine ljudi.

Ovo je moguće pod pretpostavkom da svako bez izuzetaka sledi isto pravilo "sve što mrziš ne čini svom prijatelju". Jednostavno, poštovanjem tog pravila, život bi mogao doslovce da se menja, tačno ispred tvojih očiju.

A deca? Deca će uvek želeti da budu kao odrasli. Ako mi, odrasli, započnemo da se ponašamo na drugi način, deca će odmah početi da nas oponašaju. U dečjim vrtićima, školama, na ulici, pojaviće se nove igre u kojima će deca učiti jedna od drugih da žive u svetu dobra. Zato najbolje što možemo da učinimo za našu decu jeste da počnemo sa obrazovanjem nas samih.