Praktični saveti o obrazovanju i rešavanju konflikata između dece i roditelja.

„Оbrazovanje ne stvara ništa novo, nego otkriva ono što je skriveno unutar pojedinca“ (rav Kuk)

Osoba može da pronađe vredne savete u priručnicima za odgoj dece. Dobar savet veoma često može da uštedi mesece ili godine neodlučnosti i frustracije, a pomogne porodici da se izvuče iz bezizlazne situacije. Međutim, često nailazimo na situacije koje “nas hvataju nepripremljene” i koje nas dovode do toga da se zapitamo da li smo dostojni davanja odgovora. U takvim situacijama, naš odgovor se obično svodi na zbunjen osmeh ili nejasno mrmljanje, prikrivajući naš nedostatak znanja i veliku neodlučnost, kao i šta bi bilo ispravno uraditi.

S obzirom da smo svesni da se radoznalost kod dece razvija i nevolje mnogih roditelja, rešili smo da prikupimo par saveta o svakom problemu, koja su zasnovana na autentičnoj mudrosti kabale. Uživajte!

Odgovor na svako pitanje

Biti roditelj nikada neće biti lak posao. U dodatku dugim neprospavanim noćima i brige za podršku dece i njihovo blagostanje, otkrivamo najteži i pravi izazovni zadatak za sve – pribavljanje odgovora na svako pitanje koje oni postave. Sigurno je mnogima od vas poznata situacija u kojoj ljupko dete otvara par ogromnih, znatiželjnih očiju, nedužno gledajući vas pravo u oči i nemilosrdno postavljajući pitanja o značenju života i njegovoj svrsi. U takvoj situaciji, nije važno da li ste dr Spokov fan ili verni čitalac Trejsi Hog, najverovatnije ćete biti bez odgovora, pošto se odgovori na takva pitanja ne nalaze u knjigama.

To je upravo razlog zašto smo odabrali da posvetimo prvi savet ove sekcije pitanju kako da odgovorimo na ta ogromna pitanja, postavljena od strane malih ljudi koji odrastaju u našim domovima. Da li bi trebalo da im kažemo šta mi mislmo, iako odgovor nije “lako svarljiv” ili treba da izbegnemo zbunjujući odgovor i ostavimo ih da se pitaju i odgovor saznaju u kasnijim etapama njihovog života?

Uvek govori istinu, ali budi dosledno odmeren.

„Budi neposredan sa detetom, neposredan do kraja, inače nećeš zadobiti njegovo poverenje, pošto je dete osetljivo na bilo kakvo licimerstvo, ma koliko dobronamerno ono bilo.” (Januš Korhak).

Iznad svega, shvatite da su deca osetljiva po prirodi. Ako primete da je nešto skriveno od njih, to može da poremeti ceo sistem uzajamnog poverenja i poštovanja prema njegovim roditeljima. Zato, ako čuvate važnu informaciju ili dublji uvid u život, ne skrivajte to od vaše dece. Ona su žedna takvog znanja.

Uvek je poželjno ne skrivati istinu od dece, ipak nema potreba opterećivati ih sa problemima za koja su ona još emocionalno nepripremljena. Praktično govoreći, ako istina nije jednostavna, pokušajte da je pojednostavite i prilagodite svetu dečje mašte na odmeren i ne-preteći način, tako da ih ne pritiskate. Upamtite da svaka priča koju ispričate svojoj deci oživljava i postaje stvarna. Vaša je obaveza, kao roditelja, da budete osećajni prema emocionalnom i mentalnom razvoju vašeg deteta. Samo u skladu sa njihovom emocionalnom zrelošću, moći ćete da mu otkrijete jedan dodatni stepen mudrosti života koju ste vi akumulirali tokom godina.

Ponekad je bolje pričekati da zahtev za dodatnim znanjem dođe od samog deteta, tako da ono oseti da nije „gurnuto“ u nešto što nije čak ni tražilo. Njegov izraz spremnosti signalizira vam da je spreman da prihvati dublji odgovor. Slušajte pažljivo i pratite njegove reakcije na stvari koje ste mu rekli. Tako ćete biti u stanju da se uverite da ga ne opterećujete previše ili zbunjujete.

Ako ne znate pravi odgovor, ne bojte se da priznate, ali nemojte da izbegavate vašu odgovornost za traženjem odgovora, zajedno sa decom. Kao što je Albert Ajnštajn jednom rekao, “ Ono što je važno jeste ne prestajte da postavljate pitanja.“

Istovremeno veliki buntovnik i malo dete...

Kao roditelji, nastojimo da našoj deci dajemo dosta saveta i mnogo puta oni slušaju pažljivo, ali onda nastave da se ponašaju totalno suprotno. Iz nekih razloga, u većini slučajeva pojedinac oseća potrebu da radi potpuno suprotno od onoga što mu je objašnjeno, kako bi razotkrilo bolja i prikladnija rešenja od onih koja su bila isprobana od njegovih roditelja tj. da živi svoj život. Čak iako to nije uvek uspešno, ova težnja izgleda ne zaobilazi nikoga.

Skoro svi se bune protiv svojih roditelja u nekom trenutku. Pa, ipak kako posmatramo rast naše dece, jedna stvar koje se najviše od svega bojimo, jeste da će i oni učiniti isto.

Odakle potiče ova težnja protiv sveobuhvatnog nasleđa prethodne generacije? Kako se možemo najefikasnije nositi bez nametanja našeg mišljenja i bez otežavanja razvoja dece?

Savetovanje kroz iskrenost i prijateljstvo

Kabala objašnjava da kada je pojedinac priupitan da se promeni, on će prirodno odbiti, zato što težnja za promenom ne dolazi iz njega i on ne oseća nikakvu korist od toga. Istina je da je u većini slučajeva u pravu. Zašto? Zato što smo većinu saveta dobili od naših roditelja, koji su iste dobili u njihovom detinjstvu i oni koriste njima – ne nama, zato su nama naprihvatljiva.

Isto tako, veoma je važno shvatiti da se nesvesno svaki roditelj nada da će njegova deca nastaviti istim putem. Zato im on usađuje njegove koncepte i vrednosti.

Da bi ostvarili uspešnu i zdravu komunikaciju sa detetom, moramo da shvatimo da svaka nova generacija ima nove i različite vrednoti od naših, one koji se ne slažu sa našim očekivanjima. Ako ignorišemo konflikt – između prohteva roditelja i novog stepena dečjeg razvoja – то će neminovno završiti pobunom.

Posmatrajući prirodu čoveka, kabalisti su zaključili da je jedina šansa da dete sluša roditelje, ako ono oseti da će imati koristi od prihvatanja saveta. Zato je mudro dati savet ili objašnjenje koje će omogućiti detetu da prihvatanjem istog, ono lično dobije nešto što nije neophodno povezano sa roditeljem. Ovo zahteva da roditelj bude iskren prema sebi i preispita suštinu svog saveta – on mora neprekidno sebe da pita: „ Kome ovaj svet zapravo služi?“

Оd vitalnog je značaja da se savet ne pojavljuje u formi „tо radi, а „tо ne“, već da izazove razumevanje samog deteta, šta ono treba da radi. Na taj način, on one može da oseti proces forsiranja njegovog života, već će osetiti da je zamisao promene razvijena nezavisno unutar njega.

Druga interesantna ideja, koju kabalisti iznose, je da u dubini srca, svako dete žudi za istinskim prijateljem. Jedna od njegovih najvećih želja je da otkrije prave prijatelje, čak i u braći, sestrama i njegovim roditeljima. Duboku u srcu, dete je spremno na takav odnos sa roditeljima. Zato, da bi napravili pravi dijalog sa decom, roditelji moraju da nauče kako da im postanu prijatelji ili velika braća. On bi trebao da stvori uzajamno poverenje koje nije zasnovano na poštovanju i kontroli, već na istinskom prijateljstvu i partnerstvu prema postizanju ma kakvog zajedničkog cilja, onog koji je zasnovan na bezuslovnoj ljubavi.

SREĆNO!!